Kako dug i “težak” dan. Neke se stvari kristaliziraju, ne znam dal da se radujem ili tugujem… Biće malo i jednog i drugog. Kako god, samo nek se negdje pomakne, nisam nikako statična osoba, pa me ovo tapkanje lomi.
…
11 komentara
Komentariši
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
ti se pokreni, šta čekaš njegov potez, odkad ti to govorim
čekanje trenira sabur ili ubija 🙂
jel to moj cipiripi na koji sumnjam :O
Znaš alkemičar kako je onaj jedan dovio i tražio sabur, pa mu Bog davao iskušenja jer kako će mu dati sabur bez iskušenja. Pa i ja sam dugo dovila za sabur, prestala sam…Mene ubija
🙂
ne znam za tog, ali znam za onog što je reko: Bože daj mi sabur ali brzo!
🙂 e vidiš nisam se znala izraziti u dovi, dobar taj
čekam te na kafi 😉
polazim za sat vremena 🙂
je li se sta pomaklo:)
Ma jeste, al’ puževim koracima:) Ali neću sitničariti :))
pa kornjaca je najsporija a zivi jako dugo
hocu reci ima i dobrote u toj sporosti, treba gledati ljepsu stranu:))
Pa zato kažem da neću sitničariti 🙂